TV Politika – 30 godina: Uvod u blagi uspon (1990-1992.)

Novinska kuća „Politika” može da se ponosi sa činjenicom da je tokom 116 godina svog postojanja uspostavljala neke nove standarde u poslovanju medija. Iz njenih redova su izašla brojna kultna štampana izdanja, a jedna od ključnih godina u njihovom poslovanju je bila 1990, kada su pokrenuli i svoju televiziju, čime su na taj način postali prva novinska kuća u tadašnjoj Jugoslaviji koja je pokrenula TV stanicu, i ujedno prva država u Jugoistočnoj Evropi koja se odlučila na takav korak.

Kako je sve počelo?

Tokom aprila 1990. godine, Radnički savet Novinsko-izdavačkog preduzeća „Politika” je doneo odluku o pokretanju televizije i utvrdio osnivački akt. U pripremi za izgradnju TV studija i početka emitovanja programa su dobijene saglasnosti: Savezne opštine Stari Grad za uređenje studija i instaliranje opreme; Republičkog sekretarijata za saobračaj i veze za uspostavu sistema veza; Savezne uprave za radio veze za dobijanje dozvole za emitovanje programa; Republičkog sekreterijata za informisanje za upis televizije u registar javnih glasila. Opremu je obezbedila TV Beograd, a novinare kuća „Politika”.

Trending

KLAN 3: Pretpremijera prve dve epizode treće sezone!

Gordan Kičić: Šišaju ga reditelji (2002)

Nije tajna da je „Politika” i pre 1990. godine imala plan da uđe u svet elektronskih medija zahvaljujući ideji o osnivanju radio-stanice 1968. godine. Svoj radio „Politika” je uspela da pokrene skoro godinu dana od početka rada televizije i 23 godine od iniciranja te ideje – 9. aprila 1991. godine. No, predmet ovog teksta je televizija i u njoj će predmet našeg teksta biti istorija TV kuće.

Prilikom njenog osnivanja, zamišljeno je da programska orijentacija bude informativno-zabavno-komercijalnog tipa u čijem stvaranju će učestvovati svi novinari štampanih izdanja „Politikine” kuće. Tako su novinari listova „Politka”, „Politika Ekspres”, „NIN” i „Intervju” pripremali serijal emisija „Otvoreni ekran” u kojima su se bavili najznačajnijim događajima iz sveta politike, privrede, nauke i kulture, redakcije „Tempa” i tada novopokrenutog „Sportskog žurnala” su se bavile sportskim temama, „Zora” poljoprivredom, „Zabavnik” crtanim filmovima i drugim programima za decu, „Ana” i „Bazar” interesovanjima ženske populacije i modom, a i „Radio TV revija” je dobila značajan prostor u šemi kroz prezentaciju aktuelnosti iz javnog života.

Takođe, nije izostao ni muzički program, dok su filmovi i serije u to vreme dobijali značajan prostor u šemi zahvaljujući Robertu Nemečeku, koji je tokom prve četiri godine njenog postojanja bio zadužen za taj sektor programa.

Aleksandar Dunić: Nije lako biti visok, lep i plav (1996)

---

Vidovdan (28. jun) – dan početka svega pripremljenog

Beograđani su 28. juna 1990. godine u 12 časova naštelovali prijemnike na kanal 43, koji je bio namenjen za emitovanje TV Politika, a već u 20 časova je sa emitovanjem startovao pažljivo pripremljen program. Na ekranu se te večeri najpre pojavio kajron sa sloganom „Dobar ton i dobra slika, to je TV Politika”, koju je osmislio pokojni Dejan Pataković, a potom su se sa 17. sprata Politikine zgrade u Makedonskoj oglasili voditelji Dina Čolić i Željko Stefanović, koji je prvu emisiju na toj TV (emitovana je u formi promocije programske šeme) započeo rečima: „Dobro veče, ovo je TV Politika”.

Nakon najavne reči voditelja programa, gledaocima se povodom pokretanja televizije obratio Živorad Minović, tadašnji generalni direktor NIP „Politika”, sledećim rečima: „Politika ide u korak s vremenom, a vreme je uvek bilo na Politikinoj strani”. Kroz studio na 17. spratu su prodefilovali funkcioneri Beograda i SR Srbije, kao i brojne estradne zvezde, umetnici i sportisti. Vredi spomenuti i neke od gostiju: tadašnji potpredsednik skupštine SR Srbije Vukašin Jokanović, tadašnji predsednik Skupštine Grada Beograda Milorad Unković, Zlatan Peručić, koji je govorio o komunalnim i drugim problemima u Beogradu, direktor „Jugopetrola” Dragan Tomić, a u zabavnom delu su nastupili: Vesna Zmijanac, Snežana Babić Sneki, Jova Radovanović, Suzana Mančić, grupa „O’Đila” i drugi. Ono što je bitno, jeste da je promotivni program prošao bez ikakvih tehničkih smetnji.

Tokom prvih dana, program ove TV su mogli da prate isključivo Beograđani u terminu od 20 časova do dva sata iza ponoći uz mnoštvo filmova, popularnih serija, komentara aktuelnih domaćih i svetskih događaja i reportaža. U narednim redovima vas podsećamo na programske šeme iz prvih dana njihovog rada:

Nakon pet meseci eksperimentalnog emitovanja programa, uredništvo televizije je uobličilo svoju programsku šemu zahvaljujući postavljenim novim repetitorima na Košutnjaku (47. kanal) i Mirijevu, i tad je program moglo pratiti čak 95% Beograđana, a signal se čak prostirao preko Beograda, Novog Sada, Rume, Šapca, Pančeva, Smedereva, pa i Bijeljine. Dvadesetog novembra 1990. godine, televizija je startovala sa novom šemom koja se odlikovala povećanim brojem autorskih emisija zabavnog karaktera, kao i centralnim informativno-političkim emisijama „Otvoreni ekran”, „U središtu” i „Treća dimenzija”.

Što se autorskih emisija tiče, njih su, između ostalih, te 1990. godine dobili: Milovan Ilić Minimaks, Ivan Bekjarev, Mila Štula, Miša Blam i Predrag Cune Gojković. Komercijalan deo programa je bio posvećen prezentacijom Politikinih izdanja, a izmenjena je i programska satnica: program je od 20. novembra 1990. godine započinjao u 15 časova i 30 minuta preuzimanjem sadržaja sa kanala Super Channel, a od 18 časova do 1 sat iza ponoći je bio emitovan autorski program. Za jesenju šemu su bile pripremljene serije: „Detektiv Marlou” i „Havaji 5-0″, a bilo je i reči da će biti emitovana i kultna sapunica „Dalas”; nažalost, to se nije dogodilo.

Upravo emisija „Minimaksovizija”, tok-šou Milovana Ilića Minimaksa, bila je prvi zaštitni znak TV Politike i isto tako prva emisija po kojoj je ova TV počela da gradi pretpoznatljiv ugled.

Posle pet meseci…

Od 20. novembra 1990. godine, program je svakodnevno započinjao u 15 časova i 30 minuta videotekstom i odabranim sadržajima sa satelitskog programa, a završavao se u jedan sat iza ponoći vestima sa teleksa. U 18 časova je studijski program bio takođe započet vestima, nakon čega su bile emitovane emisije „Štampali smo za vas”, „Dnevnik” u 19.30, pa desetominutni „Mikijev zabavnik” sa crtanim filmovima, bajkama i pričama o životinjama. Ponedeljak, sreda i petak su bili rezervisani za emitovanje dnevno-političke emisije „Otvoreni ekran”, dok su za kasne noćne sate bile rezervisani sadržaji sličnog tipa „U središtu” i „Treća dimenzija”.

Prime-time termin ponedeljkom je u 21.35 započinjao serijskim programom, nakon čega je u 23.00 emitovan „Sportski butik Ivana Bekjareva”, pa „Muzika za vašu dušu” u 00.30. Između ostalog, mesto u prajm-tajmu je našla i kontakt-emisija Mile Štule „Vi sa Milom Štulom”.

Utorak je bio rezervisan za sledeće sadržaje: „Minimaksovizija” (21.30), zabavno-humoristička emisija sa eminentnim gostima i dobrom muzikom, emisija o studentima „Studenti ovih dana” (23.10) i „Moda za vas” (23.30).

Sredom u 22.30 je bio emitovan „Klub poznatih” (voditelji M.M. Lango i Maja Sablić, gosti su bili najpoznatije estradne, modne, pozorišne, filmske, modne i sportske ličnosti) i „Noć za dvoje” u 24.00 (voditelji: Tanja Obradović – kasnije će se proslaviti serijalom dečjih emisija sa lutkom Srećkom i Saša Gajović).

Četvrtak u 20.45 je bio rezervisan za emisiju „Poslovni susret” posvećen uspešnim privrednicima koji su nudili saradnju, proizvodnju i plasiranje proizvoda, a nakon nje su u 22.10 bili emitovani „Susreti četvrtkom” u kojima je voditeljka Ivana Stanković (nije u pitanju manekenka istog imena i prezimena!) razgovarala sa naučnicima, privrednicima i umetnicima o tome kako uspevaju u poslu. Prajm-tajm četvrtkom je u 23.30 bio završen preporukama za pecanje u emisiji „Ribolov za vikend”.

Dragutin Gregorić je petkom u 20.15 vodio emisiju „Život” namenjenu starima i mladima, svima koji vole život i žele da ga učine prijatnim, posle nje je u 21.30 bila emitovana serija, a u 22.45 je Lora Orlović vodila kontakt-program „Zvezdana strana Politikinog ekrana” sa eminentnim umetnicima kao gostima. Program je u petkom u ponoć završen koncertom.

Glumica Milica Milša je subotom u 18.15 razgovarala sa uspešnim stvaraocima u sadržaju „Gde su, šta rade”, u 21.25 se Robert Nemeček u „BG video-klubu” bavio najnovijim ponudama filmova na video-kasetama; termin od 22.45 je bio rezervisan za popularan italijanski kviz „Kolpo groso”, nakon čega je program sat vremena kasnije bio završen igranim filmom.

Cunetu Gojkoviću i njegovoj emisiji „Muzika i još ponešto” pripala je nedelja u 21.00, nakon čega su bili emitovani „Sportski program” u 22.30 i „Ponoćni džez” u 23.05.

Nedelja u 18.00 je bila rezervisana za „Politikine” dopisnike iz sveta, koji su pripremali emisiju „Svet je jedan”, petak u 18.15 je bio posvećen video-amaterima u emisiji „Video-kutak”, dok je svakodnevno bila emitovana emisija „Dan pred nama” posvećena raznoraznim problemima građana.

Aprila 1991. godine je otvoren još jedan studio na 17. spratu „Politikine” zgrade u Makedonskoj veličine 150 metara kvadratnih, namenjenog za proizvodnju zabavno-muzičkih sadržaja. Tada je TV Politika značajan akcenat počela da daje upravo takvom vidu sadržaja, tako da su do 1993. godine startovale još tri emisije po kojima je program TV Politike dugi niz godina bio pretpoznatljiv: emisija o rok muzici „Paket aranžman” Zorana Lazarevića Betmena, ljubitelji inostrane scene su svoj prostor mogli da nađu kroz emisiju „Stop! Vreme je za pop i rok” Ivane Pataković, a oni koji su preferirali folk mogli su svake subote da prate emisiju „Folk Top 20″ Violete Papić Stamenković. Čitava ova priča ne bi mogla da se zamisli ni bez „Bebevizije” Borisa Bizetića, koja je startovala 1992. godine kao prethodnica „B. B. Show”-a, koji je radio na TV Pink, a ni bez “Crnih bisera” Vanje Bulića, koji su svoj početak imali na Trećem kanalu.

Time je ova TV stanica neopterećujuće ušla u politički nestabilnu 1993. godinu, kada je na poziciju direktora i glavnog i odgovornog urednika programa došao Aleksandar Tijanić; upravo Tijanićev period delovanja tokom 1993. i 1994. godine je označen kao najuspešniji u delatnosti Politikine televizije. O tome više u drugom delu…

U drugom delu: Zlatne godine Aleksandra Tijanića

Tekst napisao: RetroPressAdria (uskoro sledi povratak pod novim imenom „Sve nostalgično”)

Izvori: Wikipedia/RTV Forum

Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.