Pređimo odmah na stvar. Da nije prikazan na TV-u verovatno nikada ne bih pogledao ovaj film.
Da li bih pogrešio? Ne znam.
Jer i pored mana koje ima, film je gledljiv, priča nije površna kao što se na prvi pogled čini, ima čak i duhovitih momenata.
Ono što mi je upečatljivo je da je „Ekipa“ film pravljen da napravi komercijalni uspeh. U prilog tome govori i lajtmotiv filma. Fudbal. Mada čini mi se da je sam fudbal više kao sporedan lik u celoj priči.
A sama priča filma je na momente ozbiljna, na momente duhovita, pa čak i otegnuta sa nekim scenama i replikama. Doduše to je boljka većine novijih domaćih filmova.
Ono što mi se dopalo je to što se vidi da je uložen trud u njegovo stvaranje, ima tu neku autorsku osobenost, koja može ovo ostvarenje da izdvoji u repertoraskom moru sličnih filmova.
Ima i adute u rukavu koji komercijalno gledano provereno rade. To je glumačka podela koji čine Sergej Trifunović, Srđan Todorović, Dragan Jovanović, zamislite Andrija Milošević i još mnogi drugi većinom u sporednim ulogama. Naravno tu je i već pomenuti fudbal.
U neku ruku ovaj film može da se posmatra kao svojevrsni omaž „Partizanu“. Što je i dobro i nije. Onima kojima je srce crno-belo će se sigurno svideti bez obzira na sve mane koje ima, dok crveno-belim srcima definitvno neće prijati.
Na kraju imam dilemu, da li bih preporučio ovaj film nekom koga poznajem? Da ode da pogleda u bioskopu, verovatno ne. Ali ovako kao što sam ga ja pogledao na TV-u, sigurno bih ako ni zbog čega drugog a ono da potroši jedno lenjo nedeljno popodne.
