Najskoriji srpski film koji je pristigao na bioskosko platno u sklopu redovne bioskopske distribucije je ostvarenje „Videoteka“ reditelja Luke Bursaća. Film je premijerno publici predstavljen na ovogodišnjem, 52. po redu, izdanju beogradskog Fest-a. Glavni zaplet filma počinje kada lokalni bandit (Đorđe Kadijević, imenjak i prezimenjak značajne figure žanra) opljačka poštu, nakon čega, bežeći od policije, uspeva da se sakrije u napuštenom video klubu. Kako je potraga za njim uveliko u toku, to on iz dokolice i nemogućnosti napuštanja lokacije odlučuje da unese živosti u svoj prinudni boravak u ovom zapuštenom filmskom hramu tako što će pogledati poneki horor uradak.
Žanrovski, film “Videoteka” predstavlja omaž fenomenu američke kinematografije iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, popularno nazvanog ponoćni film. Intrigantan naziv ovog pravca potiče od činjenice da su njegovi filmovi procenjivani kao previše eksplicitni i brutalni za prikazivanje u dnevnom terminu, te su iz tog razloga za njihovo prikazivanje bile rezervisane kasne projekcije, odakle se uvrežio gorepomenuti termin.
PROČITAJTE: Ruski konzul film – Žarko (recenzija filma)
Već pri samom početku analize ovog ostvarenja, treba istaći da postoje dve verzije koje su dospele pred publiku. Jedna predstavlja omnibus sastavljen od tri horor filma koje prestupnik gleda za vreme svog nametnutog karantina, što je eksplicitnija verzija sa krvavijim i eksplicitnijim scenama, koja je premijerno prikazana na Fest-u. Ova verzija, u obliku tzv. director’s cut-a, trenutno je dostupna samo na ograničenom nivou distribucije, u ponudi Tuckwood bioskopa. Druga verzija je blaža, u smislu prikazivanja eksplicitnog i morbidnog sadržaja, i ona je puštena u najširu bioskopsku distribuciju. Njeno trajanje je oko 25 minuta kraće od izvorne verzije i u okviru nje lokalni kriminalac pogleda dva horor filma koji predstavljaju sekvence ovog omnibusa. Ovde će biti reči o verziji satkanoj od dva horor filma, koja je zastupljena u široj bioskopskoj distribuciji.
Jedna od prvih stvari koja se može primetiti u ovom ostvarenju je esnafski prilično korektno odrađen tehnički aspekt. Kolorit je izabran pristojno atmosferično i u duhu žanra, te su verovatno fotografija i tehnika ponajbolji aspekt ovog filma.
Prva kaseta koja biva ubačena u video rekorder, odnosno prva priča u ovom omnibusu nosi naziv Dubai. U njoj pratimo Aleksandra (Relja Popović), radnika u kiosku brze hrane i niželigaškog fudbalera koji mašta o boljoj budućnosti. Život, odnosno svakodnevna rutina, mu se preokreće u trenutku kada dobija ponudu da radi za čoveka kriminalne biografije, Petra Rackovića (David Tasić Daf). Ovo poznanstvo dovodi do krunskih promena u životima obojice.
Dubai je slabiji od dva segmenta ovog omnibusa. U njemu je zastupljeno pregršt u dobroj meri praznih scena koje ne doprinose priči. Za početak, samoj priči nedostaje zamaha i elana. Na posletku joj evidentno nedostaje i zaokruženja, pa i momenta u kom se događa glavni dramski zaplet, te gledaoci ostaju uskraćeni za poentu prve priče u globalu. Prisutan je veći broj ishitrenih i neizbalansrianih skokova, te je na momente radnju prilično teško i konfuzno ispratiti. No, s druge strane treba reći da je muzika u ovom delu prilično dobro uklopljena, što je Relja sa svojim timom iz Made in Balkan sasvim pristojno izneo. Međutim, sveukupni utisak koji ostavlja priča Dubai je da joj nedostaje temeljnosti pri samoj izgradnji i ulasku u nju, kao i pri zaokruženju. Potencijala je evidentno bilo, ali je evidentno negde zapelo pri premotavanju trake da bi ova kaseta donela i ostavila jači utisak.
PROČITAJTE: Živeti, živeti, lepo je živeti – recenzija filma “Za danas toliko”
Nakon odgledanog prvog filma, pljačkaš odlučuje da napusti video klub, nakon što se potraga za njim primirila. Ovde nailazimo na interesantnu scenarističku džombu na putu. Tik ispred vrata videoteke parkirano je vozilo. Nakon neuspešnog pokušaja da ga izgura kako bi izašao, lopov se vraća unutra. Zaista je teško poverovati da verziranom lopovu nikakav manevar nije pao napamet kojim bi zaobišao prepreku. Uglavnom, sledi povratak unutra nakon čega sledi druga priča ovog omnibusa – Prokletstvo Kupreša.
Žanrovski ovo je već mnogo bolje upakovana priča. Prisutni su elementi mistike, nacionalne mitologije, fantastike i sve to ukomponovano u smešu velike doze homogenosti. Tako je priča postavljena kao triler sa uplivima ostalih navedenih srodnih žanrova. Tu je lokalni manijak na slobodi (vrlo uverljivi Vahid Džanković) koji unosi nemir u lokalnu kasabu. Policija koja je na njegovom tragu takođe doprinosi stabilnosti i postojanosti ove priče, predvođena vrlo dobrim Igorom Benčinom, uz efektnu epizodu Jovana Jovanovića. Sve je ovo propraćeno elementima mitologije kraja u kom se radnja događa, što je prožeto elementima fantastike. Takođe, ovde je nezaokruženje radnje u funkciji priče, kako bi gledaoci mogli da daju svoj sud o završetku ovog segmenta.
Na kraju, otvoreno je pitanje koja je publika kojoj se „Videoteka“ obraća. Neke nedorečenosti, poput kraja filma zaista jesu u funkciji filma, dok navedene druge nisu takvog tipa. Ljubitelji žanra će svakako u Videoteci naći parče trake po svojoj meri. Generalno gledano, Videoteka predstavlja vrlo zanimljiv koncept po svojoj strukturi, primetna je i velika ambicija, ali takođe ne odaje utisak koherentnosti i kompaktnosti sadržaja. Kao i kod svake video kasete, traka sa sadržajem se može izvući, odnosno oštetiti, pa će na tim mestima doći do kočenja ili preskakanja sadržaja. Tako je i sa „Videotekom“. U nekim delovima sve ide kao podmazano, ali su u pojedinim primetni i znaci trokiranja.
“VIDEOTEKA” U BIOSKOPIMA OD 25. APRILA
Autor recenzije: Darko Dumanović
Foto: Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
Matori mani se igranih filmova
više ti leže recenzije turskih sitkoma