Bioskopski život u Srbiji je pre nešto više od tri nedelje započeo film „78 dana“ rediteljke Emilije Gašić. Svetska premijera datog ostvarenja održana je na međunarodnom filmskom festivalu u Roterdamu (IFFR) u okviru programa Bright future. Internacionalni festivali na Kipru (Cyprus film Days), u Inzbruku (IFFI) i Poljskoj (TOFIFEST) doneli su ovom naslovu i zapažene nagrade u okviru svojih programa. Pred domaću publiku uradak rediteljke Gašić premijerno je stupio u okviru glavnog takmičarskog programa ovogodišnjeg Festivala evropskog filma na Paliću. Ovde je ekipa filma ovenčana dvema nagradama od izuzetnog značaja – glavnom nagradom „Zlatni toranj“ za najbolji film, kao i nagradom publike koja nosi ime po sponzoru festivala – „Gorkom listu“.
Celokupan film je rađen u maniru „found footage-a“, odnosno pronađene stare video kasete nakon prilično vremena. Redak je primer filmova u kojima su i pojedini segmenti obrađeni u simulaciji VHS snimka, dok su kompletna dela snimljena u ovoj tehnologiji pravi raritet.
„78 dana“ prati detinjstvo tri sestre – tinejdžerki Sonje (Milica Gicić) i Dragane (Tamara Gajović), odnosno njihovog mezimčeta, sedmogodišnje Tijane (Viktorija Vasiljević). Idilične dane ove porodice koju još čine otac Stefan (Goran Bogdan) i majka Nada (Jelena Đokić) prekidaju nemilosrdne bombe koje počinje da sipa „milosrdni anđeo“. Otac ubrzo odlazi na ratište, dok se u kuću pored njih doseljavaju vršnjaci sedamnaestogodišnje Sonje i deceniju mlađe Tijane – Mladen (Pavle Čemerikić) i Lela (Maša Ćirović). Sonja koja i u redovnim okolnostima snimcima čuva odrastanje od zaborava, nastavlja isti poduhvat i u ratnom stanju. Sada, sve ovo na prvu loptu zvuči kao jako teška tema od koje gledaoci koji žude za vedrim temama beže. Međutim, deca se svojom naivnošću trude da oteraju sive oblake zla koje se nadvilo tih dana nad našom zemljom.
Tako pratimo svakodnevne trenutke dečijeg odrastanja, odnosno ono što deci danas izuzetno nedostaje – umeće igre, mašta i druženje. Sa tog aspekta, film rediteljke Gašić je društveno angažovan na više planova. Ukazuje na neophodnost dečije igre radi razvoja kreativnosti, socijalnih i psiho – motornih veština. Sve ovo je danas, nažalost, u senci tehnologije, kojoj su ljudi počeli da robuju njenim nekonvencionalnim korišćenjem. Kroz takvu prizmu provučena je velika nepravda koja se tom prilikom dogodila. Međutim, ovde nije zlo u prvom planu. Doista, ono tokom čitavog filma visi nad glavom poput Damoklovog mača, ali ovo je ipak ostvarenje koje govori o dobroti, borbi dobra i zla, potrebi da budemo dobri ljudi.
PROČITAJTE: Za ona dobra stara vremena – recenzija filma “Yugodrom”
Rediteljka Gašić nijednog trenutka ovim filmom ne upire prstom ni u koji faktor, domaći ili ini, u kom traži krivca za jednu od najvećih nepravdi i katastrofa savremenog doba sa kraja veka za nama. Pokazuje upravo činjenicu da rat boli običnog čoveka. Da rat ubija igru. Da rat ubija radost. Da rat odnosi porodicu. Da rat gasi život. Da rat ruši sve(t). A to boli. Nažalost, kada razum zataji, nadglasi ga zvuk oružja. Društvena odgovornost ovog naslova istaknuta je i činjenicom da je ovaj film na mnogobrojnim festivalima poslao poruku da mi, Srbi, imamo pozamašno plemenitih crta, kao i da nam, nažalost, jeste naneta velika nepravda.
Rediteljka, poreklom iz Ruđinaca u okolini Vrnjačke Banje, odlučila se da set svog prvog dugometražnog celovečernjeg igranog filma postavi u svoj rodni kraj. Na način gde je ambijent dešavanja izmešten iz prestonice, što nije česta praksa u srpskoj kinematografiji, toplo je oslikala rodnu grudu u to hladno vreme. Od sličnih primera lokal patriotizma izdvaja se reditelj Marko Đorđević sa svojim ostvarenjima „Moj jutarnji smeh“ i ovogodišnjim bioskopskim hitom „Za danas toliko“. Pri tome, najavljeno je da će jedan od sledećih filmova rediteljke Gašić, posvećen vešticama, takođe biti sniman u okolini Vrnjačke Banje i Trstenika.
PROČITAJTE: Projekcija filma “78 dana” Emilije Gašić na Dunav Film Festu u Smederevu
Glumački, kako je ovo pre svega omladinski film, u kadru je najprisutniji trojac sestara. One svojom naivom ovaj naslov usmeravaju ka nežnom tonu doprinoseći njegovom kontrastu. Kako u filmu prednjači broj dece i naturščika, to su se Jelena Đokić i Goran Bogdan vrlo pristojno uklopili u dati element, trudeći se da svojom pojavom podignu nivo i ambiciju čitavog projekta na viši nivo. Naravno, kao nezaobilazni deo gotovo svakog filmskog art house pristupa poslednjih godina u nas, i ovde se pojavljuje Pavle Čemerikić, jedan od najcenjenijih glumaca naturščika u regionu. Recepcija ovog filma trenutno je na dovoljnom nivou za film smelog pristupa u obliku simuliranog VHS snimka.
Pogledalo ga je nešto preko 8000 ljudi za tri nedelje kako je na velikim platnima naših bioskopa. Uostalom, prema opredeljenoj tehnici snimanja, ambiciji i budžetu, ovaj naslov je i zamišljen više kao festivalski film. Redak je primer filmova kod nas koji uspeju da objedine festivalski i bioskopski uspeh, odnosno da spoje umetnički i komercijalni pristup. Kao takav primer u poslednje vreme izdvaja se režija Radivoja Andrića „Leto kada sam naučila da letim“ iz 2022. godine. No, ostvarenjem „78 dana“ autorska ekipa može biti vrlo zadovoljna. Ponudili su nam jedan zdrav i prav repertoarski film. Imao je zapažen festivalski život, ne preterano zapaženu bioskopsku distribuciju, ali to i nije bio realan domet ovog naslova.
FILM “78 DANA” – TREJLER:
Foto: Promo
Autor: Darko Dumanović
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
