JUŽNI VETAR 2018
JUŽNI VETAR 2018
in

LOVELOVE

Južni vetar (2018.), Miloš Avramović – RECENZIJA

Južni vetar je najgledaniji film u 2018. godini i osvojio je mnoge simpatije među mlađom populacijom. Drama kriminalističkog sadržaja, koja verno prikazuje život iz devedesetih godina i čuvenih beogradskih klanova, realna je priča o neuspehu čoveka u surovom svetu.

Glumac Miloš Biković je i ovog puta pokazao svoje glumačke veštine, kao i mnoge njegove kolege koje glume u istoimenom filmu. Naime, Petar Maraš (Biković), član kriminalne bande, koju predvodi Car (Dragan Bjelogrlić), napušta roditeljski dom i prelazi u novi stan sa svojom devojkom (Jovana Stojiljković). Sve se odvija u dobrom smeru, banda dobro funkcioniše, novca ima dovoljno, sve dok Maraš greškom ne ukrade pogrešna kola, koja mu kasnije stvaraju dodatne probleme.

Iako mu Car govori da vrati automobil, Maraš uporno odbija, a samim tim se suprotstavlja vođi narko klana, Golubu (Nebojša Glogovac), čija su kola ukradena. Ne znajući da se u kolima nalazi droga, postaje mu sumnjivo zašto Golub trazi da ih vrati, obzirom da moze kupiti mnogo bolji automobil.

Policija, koja inače radi sa narko grupom, mu dolazi na vrata, hapsi mu devojku a on uspeva pobeći. Shvativši šta se nalazi u kolima, odluči da ih preda ne bi li mu vratili devojku, ali znajući da bi ih Golub ubio oboje menja plan i predaje prazna kola, bez droge. Golub i njegovi članovi stradaju u susretu sa Marašom, ne znajući da je on bio lukaviji sakrivši pištolj ispod točka. Nakon toga, Maraš odlazi u policiju gde ga čeka njegova devojka, predaje se sâm i tu se prvi deo završava ostavljajući dovoljno prostora za nastavak drugog dela.

Kao što je rečeno na početku, film je dostigao rekordnu gledanost, predstavlja blažu sliku života na Balkanu, npr. kako funkcioniše organizovani kriminal na našim prostorima, sa dosta akcionih scena koje, moramo priznati, bude u nama emocije. Obzirom da mlađa populacija, koja tek treba upoznati život, na neki način dolazi do zaključka da se kriminal isplati, a zapravo pouka priče je sasvim suprotna – zamršenim sudbinama naših junaka iz filma shvatamo da se do boljeg života ne dolazi tako što ćemo napraviti pogrešan izbor.

Ono što privlači publiku širom sveta jeste činjenica koja je po svojoj suštini definiciji univerzalna. Na ovoj planeti ne postoji zemlja koja je imuna na kriminal, korupciju, narkotike. Razlika se meri samo u procentima, dok je suština ista. A nama,vernim ljubiteljima filma preostaje da nestrpljivo čekamo nastavak…

Autor: Jelena Marković

Report

What do you think?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

PERSONA

PERSONA (1966.), Ingmar Bergman – RECENZIJA

Domaći filmovi 2020

Domaći filmovi čije nas premijere očekuju u 2020. godini