Ovogodišnji FEST doneo je pet zanimljivih naslova na polju domaćeg dugometražnog igranog filma, među kojima i filantropsko, pitoreskno ostvarenje „Za danas toliko“, reditelja Marka Đorđevića. Talentovani reditelj je, u pogledu dugog metra, do sada snimio nagrađivani i izrazito autorski obeležen film „Moj jutarnji smeh“ iz 2019. godine. Takođe, nešto pasioniraniji ljubitelji domaće kinematografije u širem kontekstu ga pamte i kao asistenta režije prve sezone serije „12 reči“. Ono što se od samog starta može istaći kao jedno od obeležja filma “Za danas toliko” je gotovo u potpunosti kragujevačka glumačko-autorska ekipa, pojačana regionalno priznatim glumcem Goranom Bogdanom.
„Za danas toliko“ odskače od prosečnog srpskog filma snimljenog godinama unazad. Oslobođen je bilo kakvih već uvreženih kalupa, lišen bilo kakve mržnje i negativnog naboja i slavi ono najvrednije što svaki čovek može imati – život, porodicu, prijateljstvo i ljubav. U epicentru događaja ovog filma smeštena je porodica Šarenac, koju sačinjavaju dva brata Moca (Filip Đurić) i Vasa (Nikola Rakočević), njihova sestra Višnja (Ivana Vuković), kao i Mocina ćerkica Marta (izuzetno talentovana i simpatična devojčica Miona Pejković). Autorskoj ekipi bi bila naneta nepravda da se u glavni kast ne doda i šarmantni pas Kuliša, čije samo ime proširuje vesele note ovog simfoničnog i harmoničnog ostvarenja. Šarenci imaju sve što im je neophodno za sreću – jedni druge.
PROČITAJTE: Zamirisaše “Jorgovani” – recenzija filma “Jorgovani”
Linije priče se otvaraju tako što pratimo par dana odmora koje je Vasa, inače glumac trenutno stacioniran u Beogradu, uspeo da ugrabi da provede sa svojom porodicom. U tim trenucima vreme staje. Nema časovnika koji svojim rotacionim kretanjem nemilosrdno odmerava i ograničava ljudsku sreću. Nema ni telefona, ni markirane garderobe, niti bilo kog nakaradnog obeležja današnjice. Ima samo ljubavi i zagrljaja. Mnogo zagrljaja. Ima i košarke, našeg (nekadašnjeg) nacionalnog sporta. I Bodiroginog reprezentativnog dresa.
Nema psovki, a humora ima. Prednjači simpatični trapavko Moca, ali ga i cela ekipa svesrdno prati, te čine jednu kompaktnu masu i generator sveukupnog zdravog humora kojim obiluje ovo ostvarenje reditelja Đorđevića. Ceo film je kao razgranato, pitoreskno drvo, čije nabujale grane predstavljaju zasebne celine koje sjedinjene šalju homogenu sliku. Najšareniju i najbujniju granu priče predstavlja dolazak kumice Vanje (sjajna debitantkinja Milica Jovović), koja dolazi radi polaganja prijemnog ispita na PMF-u u Kragujevcu. Peripetija je kako će nevozač Moca odvesti svoju kumicu do fakulteta. Još kada se ne ustane na vreme… Čitava ova grana je prošarana šarmantnim momentima i vanvremenskom muzikom Baneta Krstića i „Garavog sokaka“.
Postoji i emotivna grana priče koju čini iznenadna smrt učiteljice glume Kike, kod koje su svoje prve glumačke, ali, pre svega, korake socijalizacije, načinile sve generacije porodice Šarenac, od najstarijeg Vase do najmlađe Marte.
Takođe, film obeležavaju i koloritni pejzaži i šarenolika i razdragana letnja šumadijska priroda. Kamera u pojedinim kadrovima uspeva da uhvati pravovremeno prelamanje boja spektra Sunčevog zračenja, što estetski još više obogaćuje ovaj film.
Ono što se može uzeti kao blaga zamerka je nešto sporiji početak filma i praktično odsustvo bilo kakve radnje do uvođenja Vasinog lika. Naravno, ima momenta upoznavanja gledalaca sa likovima, ali je uvodni period za nijansu predugačak. Nezaobilazan segment filma “Za danas toliko” je i pravljenje čupavaca, za šta je Moca nenadmašni specijalista. Čupavci su još jedna od metafora za porodično okupljanje. Oni su samo slatki povod za to.
Sve u svemu, reč je o toploj, harizmatičnoj, ljudskoj priči. Da biste pogledali ovaj film, ne treba vam izgrađen stav o društvenoj, socijalnoj… bilo kojoj situaciji. Ne morate se udubljivati u tumačenje odnosa, proučavati temu, prelistavati kominike. Treba samo da se smestite u udobnu bioskopsku stolicu, gledate i uživate. Nemojte se stideti ni da zagrlite one koje volite, a ni čekati da im kažete da ih volite. Mnogi tako zakasniše. Nemojte brinuti šta će ko reći. Nemojte se stideti da se nasmejete, a ni da zaplačete kada vas emocije na to navedu. Sve je to ljudski. Baš takav je i ovaj film – ljudski i čovečanski. Eto, preporučih vam šta da ne radite, a od onoga što biste trebali da uradite, eto, pogledajte ovaj film! Ajd’, pa tako. Za danas toliko!
ZA DANAS TOLIKO – TREJLER:
Autor recenzije: Darko Dumanović
Foto: Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
