“S tobom s tobom i ovaj put
s tobom dugo dugo i nedužno
mislim mislim neću da mislim znam
s tobom uvek postoji neki put.Tiho tiho tiho i ovaj put
s tobom s tobom biću do kraja
mislim mislim neću da mislim znam
s tobom sada postoji jedan put.Htela je da joj sviramo ja i moji “Idoli”
da joj tiho pevamo i čuvamo dan i noć
nebo nas je gledalo nebo nas je zvalo
njene oči pametne ljubio sam zadnji put.Ja ću im se javiti u snu ili na javi
ja ću im pokazati kako kruže sazvežđa
predugo smo pričali a nije bilo ni važno
u svom našem sećanju svako ima jedan zrak.”
Kako biti objektivan kada je reč o Vladi Divljanu? Zbog toga ovo neće biti obična recenzija ili kritika, već jedan sasvim lični doživljaj ovog ostvarenja.
Dugo vremena nisam imao tako pomešana osećanja posle nekog filma kao posle “Nebeske teme”. Mešala se tuga zbog toga što smo prerano izgubili tako divnog pretalentovanog umetnika, “večitog dečaka” YU rocka, a opet sa druge strane i ponos što sam živeo u vreme njegovog stvaranja.
Ovo slobodno mogu reći emotivno, ni slučajno patetično putovanje, kroz život Vlade Divljana je dokumentarni film smešten u zamišljeni radio studio gde kao gosti o njemu govore ljudi koji su imali sreću da Vladu poznaju, druže se i rade sa njim.
Oni o svom prijatelju govore sa puno divljenja, nežnosti i topline,a kroz fotografije, spotova “Idola” i snimaka sa solo nastupa, mi duboko i intimno upoznajemo ne samo njegov opus već čini mi se Vladinu dušu,tek naslućujući koliko je mekana ona bila.
Preslušavši ponovo sve te pesme, usput sam otkrio i neke nove, ne mogu da prestanem da razmišljam o Vladi, i velikom gubtiku koji smo svi zajedno pretrpeli bez obira da li volimo njegovu muziku ili ne. I čini mi se da je upravo to najjači utisak koji ovaj film nosi sa sobom.
Od tvog odlaska Vlado, moj grad tako tužan i tih, krije neki strah, kao da zna da poklanjaš mu svoj zadnji dah.
Ford v Ferrari / Le man ’66: Slavna 24 sata ( Recenzija )
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
