„La Casa de Papel” (2017- ) – Netflix
Ok, nikako nisam u toku sa trendovima, to vam je valjda već jasno. U sveopštoj pomami koja je pre par meseci vladala oko ove serije, ja sam uporno odbijala da krenem sa gledanjem, malo jer sam večiti inatlija, a malo i što me je mrzelo da se mučim sa tolikim epizodama. E, onda sam nekako popustila pod pritiskom, i tako, brzinom kornjače sa Galapagosa pre nekoliko dana konačno stigoh do kraja četvrte sezone.
Dakle, red je da saberem utiske i krenem od priznanja da mi se skoro do treće sezone baš i nije naročito svidela, čak sam i htela da nakon nekoliko epizoda odustanem, sve mi to nešto bilo solidno, ali ništa specijalno.
Ekipa simpatičnih lopova sa maskama Salvadora Dalija, genijalni Profesor kao glavni um njihovih poduhvata, nadmudrivanje sa policijom… Sve skupa zanimljivo, ali sam ja do kraja druge sezone uporno očekivala nešto više. I onda je došla ta epizoda, čuvena „Bella Ciao” scena za stolom i smrt jednog od članova ekipe, meni omiljenog Berlina. Dobro, malo sam patila što su ga ubili, ali mi je od te epizode zaista sve postalo mnooogo zabavnije i dinamičnije. A baš u tome i leži najveći adut ove serije, ona jednostavno nije dosadna i (skoro) da nema „praznih hodova”, razvoj događaja je savršeno tempiran da vas uvlači u priču i nakon svake epizode ostavlja da jedva čekate šta će se dalje dešavati.
I tu sve dobro funkcioniše, pre svega je to očigledno na relaciji režija-scenario-glumci, veliku pohvalu autori zaslužuju i zbog obraćanja pažnje na širi kontekst priče, na neke naizgled nevažne sitnice, na provlačenje humora i satire u pravoj meri. Ima tu i momenata kada ponestane logike, karakterizacija nekih likova je dosta problematična, ali kad se sve sabere, ova serija je dovoljno originalna, inteligenta i zabavna, da su sve mane lako zanemarljive.
Možda je hajp oko nje malo i preteran, ali ga možda u dobroj meri i zaista zaslužuje.
Autor: @filmozoferka / Instagram
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
