Oklevao sam da pogledam “Daru”. Iskreno rečeno nisam znao šta da očekujem. Pomalo sam pratio čitavu buru koju je ovaj film podigao i nisam želeo da sudim prema tome. Znam da neke stare rane znaju da gadno prokvare kada se čačka po njima. Zato valjda i nisam odgledao film kada je, pa pomalo i neočekivano, svoju premijeru doživeo na televiziji. Na kraju je radoznalost presudila, pa sam ipak pogledao ovo ostvarenje Predraga Antonijevića.
Ne želim da pričam o tim duhovima prošlosti koje je probudio, kao ni o tome zašto je podigao toliku prašinu i izašao iz okvira kinematografije, pa čak otišao i u pogranična područja zlobe i politike. Svako ima pravo na svoju tačku gledišta, naravno, ali mislim da se o “Dari iz Jasenovca” najmanje priča kao o filmu.
A kakav je film ustvari?
Po žanru se može svrstati u istorijsku melodramu. Takav žanr sam po sebi ume da donese dozu patetike, pa ni ovaj film nije izbegao toj zamci. Ipak ono što je dobro, ne preovladava. Prva emocija koja se javlja kod gledaoca, bar kod mene, je šok. Ali to je i bio cilj stvaralaca “Dare”. O tome da li su i koliko verno preneti užasi logora Jasenovac i Stara Gradiška, što je i radnja filma, može se diskutovati. Utisci ljudi koji su pre mene sve odgledali bili su različiti. Velika većina je bila potrešena onim što je videla. Zato se može reći da je ovo ostvarenje ispunilo svoju misao.
Glumci nisu imali ni malo lak zadatak pred sobom. Prosto uvek je teško igrati u ovakvim filmovima. Svejedno da li su u pitanju pozitivni ili negativni likovi. U ovom slučaju “negativcima” je bilo čak i teže. Glumci uvek kažu da pokušavaju da nađu bar neko opravdanje za te “likove” i upravo je u tome suština. Bez obzira kojem se bogu molili, za koga glasali, kojoj naciji pripadali, niko sa “brdovitog Balkana” ne treba ni da misli da za te ljude postoji bilo kakvo opravdanje. Zato Marku Janketiću, Vuku Kostiću, Igoru Đorđeviću i svim ostalim glumcima koji su smogli snage da odigraju te likove jedan veliki apalauz i naklon do poda. Mladoj Biljani Čekić koja je iznela lik Dare treba posvetiti mnogo više od jedne recenzije. Iako postoje neke kritike da je to moglo i emotivnije da se odigra, moje mišljenje je da je bila savršena i da je pred njom zaista velika karijera, ako odluči da se profesionalno otisne u te vode.
- fotografija preuzeta sa sajta Novosti.
Na kraju se postavlja pitanje da li ovakvi filmovi trebaju da se snimaju? Moje mišljenje je da trebaju. Samo nekako mi deluje da se oni prave iz pomalo pogrešnih razoga. Bez obzira ko je njihov autor. Zašto? Zato što baš ovakva dela treba da nas spoje, da shvatimo da smo svi isti, pogotovo na ovom našem već pomenutom “brdovitom Balkanu”. Da smo ljudi. A ne da nas još više dele i svađaju.
Dosta je bilo toga!
