Srpska kinematografija poslednjih godina ima zadovoljstvo da se pohvali plejadom stasalih mladih glumaca i glumica. Jedna od njih, budućih vedeta srpske glumačke scene, je i Anđela Kribl. Već na samom početku karijere, svojim talentom, posvećenošću i upečatljivim ulogama, širom otvara vrata novim angažmanima. Nedavno je završila snimanje serije „Biće novih leta“ u kojoj ostvaruje jednu od glavnih uloga, pored glumačkih asova poput Olge Odanović, Tamare Krcunović i Zlatana Vidovića.
Prema njenim rečima, publika kraj malih ekrana će dobiti pravo osveženje. Videćemo kako to jedna porodica lažira odlazak na letovanje. Pored toga, ova šarmantna mlada glumica za portal TVINEMANIA.RS govori i o svom filmskom debiju u ostvarenju „Yugodrom“, pozorišnoj karijeri, budućim projektima i još mnogo čemu. Uživajte!
Prvu filmsku ulogu si ostvarila u naslovu „Yugodrom“, pa još i jednu od glavnih. Da li je postojala veća trema i odgovornost sa tvoje strane s obzirom da filmski debi ostvaruješ upravo u glavnoj roli?
Scenario za film je već napisan na veoma zanimljiv način, stavlja se fokus na svakog lika koji se pojavljuje, tako da mislim da se niko nije osećao kao glavna ili sporedna uloga. Meni je to dosta značilo jer nisam na taj nacin razmišljala o svojoj ulozi i verovatno da mi je zbog toga pritisak bio manji. Želela sam da lepo radim sa kolegama i da ,što je bolje moguće, publici približim Crvenu.
Kako je došlo do uloge Crvene u „Yugodromu“ – kroz kasting ili je reditelj u startu imao tebe u fokusu?
Ulogu sam dobila preko kastinga. Bila sam pozvana na širi krug, a zatim na 2 uža kruga. Posle nekoliko proba, saznala sam da sam dobila ulogu.
Šta simbolizuje nadimak Crvena koji nosi tvoja junakinja?
Mislim da je bolje da neke stvari ostanu tajna! To je nadimak koji je nastao iz drugarskog odnosa njih troje…
U ovom filmu pored sjajne saradnje sa kamerom demonstiraš i zavidnu sposobnost izražajnog kazivanja, što se ogleda time da film pratimo kroz prizmu tvoje naracije. Kako izgleda proces prenošenja unutrašnjih osećanja ostalih likova iz vizure tvoje protagonistkinje?
Dok smo te delove naracije filma snimali u studiju, bilo nam je veoma važno da to bude neposredno, kao da se obraćam nekome bliskom. Mislim da smo uspeli da postignemo to da Crvena govori o svojim prijateljima ono što zna i ono što veruje da je istina.
PROČITAJTE: Za ona dobra stara vremena – recenzija filma “Yugodrom”
Bežiš li i ti povremeno u duh prošlosti kao junaci ovog filma? Koji su to elementi koji bude nostalgiju i lament nad prošlim vremenima koje bi volela da preneseš u današnjicu?
Neretko razmišljam o tome kako bi bilo da sam rodjena u drugom vremenu. Obožavam da gledam filmove iz ‘70-ih i da maštam kakva bih ja bila u tom vremenu. Mislim da su ljudi ranije živeli intenzivnije, veselije i da se cenila individualnost koja nam danas često fali.
„Yugodrom“ je premijeru na velikom platnu imao na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Kako ti se dopala organizacija i atmosfera ovogodišnjeg Festivala scenarija?
Da, jeste. To mi je bilo veoma uzbudljivo. Nažalost, zbog drugih obaveza, na festivalu sam mogla da ostanem samo jedan dan. Ono što sam za to kratko vreme uspela da vidim mi se dopalo. Sve je bilo organizovano i lepo osmišljeno.
Jesi li ranije imala prilike da posetiš ovaj festival?
Nisam ranije imala prilike, ovo mi je prvi put. Drago mi je što sam prvi put posetila festival baš zbog premijere filma u kom igram.
Kakav je osećaj pozdraviti više od 1000 gledalaca koliko je ispratilo film u amfiteatar koji nosi ime Bate Stojkovića?
Osećaj je predivan. Mislim da mi svi radimo ovaj posao zbog publike, stoga kada dobiješ pozitivnu reakciju, srce ti je puno!
Doživljavaš li „Yugodrom“ više kao bioskopski ili striming film?
Iako mi je bilo veoma drago što je ,,Yugodrom” imao premijeru na velikom platnu, ipak smatram da on jeste striming film. Tako smo ga snimali i plan je od početka bio takav.
Prelazimo malo na tvoju pozorišnu karijeru. Aktivna si u mnogim beogradskim pozorištima. Među njima su BDP, Boško Buha i Bitef teatar. Kako ti izgleda pozorišna scena u Beogradu? Deluje da poslednjih godina vlada zaista ogromno interesovanje za karte svakog meseca.
Pozorišna scena u Beogradu je zanimljiva i raznovrsna. Mislim da svako može da nadje žanr koji voli i pozorište u koje voli da ide. Ono što me posebno raduje je što se polako daje prostor i mladim rediteljima i glumcima da naprave nešto što se njih tiče i što govori u ime naše generacije. Mislim da bi na tome moglo još da se poradi, ali svakako smo na dobrom putu!
PROČITAJTE: Jelena Kosara: “Kako je govorio Bukovski – intelektualci govore proste stvari na težak način, a umetnici teške na prost”
Imaš li omiljeno pozorište sa aspekta akterke predstave, ali i sa gledalačkog aspekta?
Omiljeno pozorište nemam. Volim da pogledam kvalitetnu predstavu bez obzira na to gde se igra. U poslednje vreme mi se veoma dopadaju predstave u Heartefact kući. Nemam ni omiljeno pozorište u kome bih volela da radim, radujem se svakom pozivu!
Posebnu pažnju privlači predstava „Lažljivi život odraslih“ u kojoj je glumačka ekipa kompletno ženska, nezavisno od toga što su prisutni i muški likovi. Deluje li ti život odraslih zaista lažljiim?
Svakako da je svet odraslih lažljiv. Danas se svi trude da stvore ,,idealnu” sliku o sebi kod drugih ljudi i to proizvodi neiskrenost skoro na svakom koraku. Možda je baš zbog toga predivno kada naidješ na ljude koji su iskreni, samouvereni i sigurni u to što jesu.
Kako izgleda proces donošenja muškog karaktera Tonina? Kakve su razlike u pripremi ako ih ima?
Nije bilo preterane razlike u pripremi lika Tonina u odnosu na neke druge likove. Više smo se bavili psihologijom i odnosima u romanu nego time da predstavimo jednog momka. Lik je i u romanu i u dramatizaciji dobro napisan, tako je meni bilo dosta olakšano. Naravno da postoje neke razlike u načinu hoda i držanja, bilo mi je zabavno da to istražujem i da se igram sa tim.
Zašto bi publici preporučila ovu predstavu iz tvog ugla?
Mislim da je ova predstava veoma zanimljiva iz više razloga… Pre svega, 17 žena na sceni priča priču o odrastanju jedne devojčice i svemu što je kroz to odrastanje prati. Svih nas se veoma tiče ta predstava, energija na sceni je sjajna, mi devojke se volimo i podržavamo. Mislim da je lepo videti ženski ansambl koji diše kao jedan organizam i da se energija sa scene sigurno prenosi i na publiku!
U Buhi glumiš i u predstavama namenjenim deci. Je li zaista decu nemoguće prevariti? Koliko je glumačka odgovornost veća kada govorimo o obraćanju deci? Sigurno je i posebno čarobno iskustvo?
Ja sam prvi put pred decom igrala u omladinskom pozorištu ,,Dadov”, ali to nije bio isti osećaj jer sam i ja bila dete, srednjoškolka. Prošle godine sam dobila priliku da igram u novogodišnjoj predstavi pozorišta ,,Boško Buha” i zaista sam srećna i zahvalna što sam imala takvo iskustvo. Deca predstavu prate na potpuno drugačiji način… Ako ih uvučeš u priču oni navijaju kao da su na stadionu! Ukoliko se nešto tužno desi, barem pola sale plače. U šali sam govorila da će mi posle takve publike biti veoma teško da se vratim ovoj ,,ozbiljnijoj”.
Nedavno je završeno snimanje serije „Biće novih leta“ u kojoj tumačiš jednu od glavnih uloga. Radnja serije zvuči veoma zanimljivo – porodica glumi da je na letovanju. Kako je to biti, a ne biti na letnjem odmoru? Koliko nam možeš otkriti o samoj radnji serije?
Ne mogu preterano da otkrivam, ali mogu da kažem da mi je iskustvo snimanja tog projekta jedno od lepših u životu. Priča je zabavna, ali i poučna, pametna. Još od kastinga me je kupila priča i jako sam srećna što sam deo svega toga!
Možemo li očekivati njeno emitovanje ove sezone?
Nemam još uvek informacije vezane za emitovanje, snimanje je zaista skoro završeno.
Nedostaje li nam kvalitetnih porodičnih humorističkih serija prema tvom mišljenu? Smatraš li da će po tom pitanju ova serija doneti osveženje u programskoj šemi?
Mislim da nam nedostaje generalno porodičnih priča. Sadržaj već nekoliko godina ide u drugom smeru, što je zanimljivo, ali mislim da će svima prijati da se vrate zabavnoj porodičnoj priči. Smatram da će biti pravo osveženje jer je zaista neobična i drugačija od većine toga što je kod nas snimano.
U ovoj seriji deliš kadar sa mnogim velikim imenima poput Olge Odanović, Zlatana Vidovića, Tamare Krcunović… Kako mladoj glumici izgleda više od mesec dana rada u kontinuitetu sa iskusnijim kolegama?
Veoma sam zahvalna na tome što su, pre svega, sve moje kolege divni ljudi. Osećala sam se prihvaćeno i slobodno da ponudim bilo šta što sam osmislila. Svaki dan sam ponešto učila od kolega i bilo mi je uživanje da ih gledam i radim sa njima.
„Yugodrom“ se žanrovski može okarakterisati kao savremena drama. „Biće novih leta“ je prevashodno crnohumorna komedija. Koliko ti, kao mladoj glumici, znači oprobati se u različitim žanrovima? Imaš li omiljeni žanr u kom bi volela da igraš?
Svakako da je zabavno igrati različite žanrove, to je i dobar trening, ali suštinski nema prevelike razlike u pristupu. Nemam omiljeni žanr, volela bih da se oprobam u svemu i radujem se svakoj novoj prilici!
Za kraj, ima li novih projekata u najavi koje bi mogla da nam otkriješ?
Trenutno se radujem igranju predstave ,,Zeke ili o skakačima”. To je predstava koja je nastala povodom zatvaranja jednog festivala, a održala se zahvaljujući entuzijazmu cele ekipe. Priča prati dvoje naizgled potpuno različitih mladih ljudi koji se sreću na železničkoj stanici i shvataju koliko su u stvari povezani i koliko ih i da li životne okolnosti definišu. Priča o slobodi i ljubavi koja nas poziva da se zapitamo šta je to što nas definiše kao ljudska bića. 28.11. je publika mogla da je pogleda u pozorištu ,,Duško Radović”, a ja nestrpljivo iščekujem nove datume igranja!
Autor: Darko Dumanović
Autor naslovne fotografije: Vladimir Jablanov
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
