Serija koja je okupirala pažnju javnosti zasigurno je ekranizacija i adaptacija romana Dobrice Ćosića “Vreme zla” odnosno po trilogiji “Grešnik”, “Vernik” i “Otpadnik”.
U seriji se jasno naglašava koje vernik, grešnik i otpadnik. Likovi stari gotovo pola veka aktuelni su i dalje, vanvremenski sa svojim vrlinama i manama.
Katići, porodica koja u seriji predstavlja građansku Jugoslaviju u sebi ima jednog vernika (Vladimir), grešnika (Petar ili ti Milena) i otpadnika (Bogdan).
Čini se kao da je ovoliko različitih miljea u jednoj porodici rezultovalo potpunom “hirošimom” ove porodice.
Serija je nabijena tenzijom, neizvesnošću i strahom od sutrašnjice, budnoćnosti i na kraju krajeva svoje sopstvene ljudske misli. U ovom univerzumu čini se da svako ima svoje ideale ka kojima teži, danas se to nedovoljno relevantno može povezati sa idolom, sa onim kome se vi divite ili želite da budete kao osoba kojoj se divite.
Vidite, za neke junake naše serije, pogotovo mlađu populaciju, taj idol je Staljin i njegova partija. Njegov sistem, centralni komitet i komiterna. Ove termine ćete čuti na stotine puta u toku serije, međutim nije li to savršena slika vremena u predzorje velikog rata i nemačke okupacije i bombardovanja Beograda ?
Svi se okreću nekoj službi, partiji i pokušavaju da pronađu sebe i stvore sopstveni identitet i tako gube ono najvažnije ( na šta apeluje Vukašin Katić) a to je porodica. Odnosi se narušavaju jednom prostom gradacijom iz otuđenja, u izdaju, sukob pa gotovo i rat.
PROČITAJTE: Završeno snimanje filma “Izolacija” reditelja Marka Backovića
Susrećemo se sa nemačkim jezikom, koji je donet od strane glumaca ( dok bi neki pojedinci stvarno morali na još koji čas) na ubedljiv i nije namatljiv. Ruski jezik ipak nije jača strana onima koji ga u seriji govore (izuzev Milana Marića) na jedan nerazumljiv način, dosta nemašto i neuko. U prvim replikama se taj ruski ne da razumeti, nemate osećaj da govore taj jezik. Možda je to i razlog zašto Goran Bogdan sa Marićem priča na srpskohrvatskom (smeh).
Gluma porodice Katić, od Vukašin do Vladimira je nadahnuta duhom vremena i oni zaista nisu izašli iz njega. U seriji možete videti njihove besede, koje se otežu po nekoliko minuta ali zar nisu ljudi u to vreme bili iskreniji i bolji nego mi danas ? Čini se, ostaće taj upitnik iznad glave još dugo vremena.
Zasigurno su tada više čitali knjige, obrazovanje je nešto značilo a pritom se nisu odvikavali od svih drugih zadovoljstava, potreba ( što vidimo kroz seriju).
Jedan veliki rebus nam stvara sama režija intimnih scena. Postavlja se pitanje čemu neke scene i čemu neki potezi koji su rezultovali čistom “navlakušom” za gledaoce ? Kome je bilo potrebno tim efektom da nešto privuče? I da li je mislio da će privući?
Iako glavni glumci, Goran Šušljik i Nasa Šargin dobili su više kadrova od nekih likova koji su u seriji više nego prisutni. Scene su zaista mogle biti kraće, a tu se osvrćemo ponovo na režiju. Zar nije bolje bilo da se neke scene prošire za neke druge glumce? Isto tako bolno je bilo gledati koliko su glumci mumljali i nisu bili razgovetni u nekim scenama. Nećemo ih sada imenovati, ali verovatno pretpostavljate o kome se radi.
PROČITAJTE: Bindžovali smo seriju “Kljun” : Stvarnost koju odbijamo da prihvatimo
Serija ostavlja nedorečen kraj, što vam daje malo gorak ukus u ustima ali cela serija je jedan ukusan dezert sa sve trešnjicom na vrhu.
Glumačka ekipa je zaista odlično odabrana, data je šansa opravdano odličnim mladim glumcima. Samo možemo da zahvalimo što nisu koristili efekte i sam green screen u više epizoda, jer bi nas to stvarno razočaralo.
Ocena serije : 9.5 / 10
Možda smo malo slabi na Lauševića, i uostalom celu ekipu serije, pa smo ovu ocenu podigli na možda malo veću brojku.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
