Vuk Kostić je genijalno izneo ulogu svirepog Sparte. Dok s nestrpljenjem iščekujemo finale serije pročitajte šta on kaže o iskustvu u Južnom vetru.
Koji film ili serija su ti služili kao inspiracija?
Bio je izazov. Ja sam oberučke prihvatio, i gledao sam film i drago mi je kada mladi ljudi naprave nešto dobro i to sami. Imao sam inspiracija dosta. Boravim u Crnoj Gori ceo život i taj dijalekat mi je veoma poznat i poseban i odrastao sam u Bigovu, tamo sa raznim ribarima i mornarima i onda sam skupio celo svoje životno iskustvo i jednostavno… Naravno, samo one loše stvari. I veoma sam se dobro zabavljao. Igram i veliku dramu, “18 godina”, gde isto igramo na tom dijalektu, tako da ne mogu nikako da ispadnem iz lika.
Avram je dao svu slobodu, da mogu da se čupam ili da, ako ne znam tekst, da ja to kažem onako kako bih ja to rekao, tj. kako bi moj Sparta to rekao. Mislim da su se svi dobro provodili i mislim da smo napravili negativce baš onako, za udžbenike, za lektiru. Pod “N”, naše slike, negativci – to smo mi.
Šta za tebe znači prilika da budeš deo ovog projekta?
Veoma sam se radovao i mislim da će ova serija doneti nešto novo, u smislu da su akcione scene na nivou holivudskih filmova i puno je uloženo misli, doduše i para. Tako da mislim da to nismo videli od “Otpisanih”, da se digne lokal u vazduh u sred dana, u Strahinjića Bana, prekoputa “Pastis”-a. Tako da te akcione scene su veoma uverljive i jurnjave kolima i prangijanje… Dosta je vođeno računa o tome da to izgleda veoma realistično. To je “moja šoljica čaja”, oduvek sam to i želeo da radim, i ispunio sam negde svoje snove.
Saznajte: JOŠ 2 SEZONE: Serija “Ubice mog oca” obnovljena za 5. & 6. sezonu!
Ko ti je omiljeni lik iz Južnog vetra?
Sparta! ‘Ajde dobro, malo i ovi… Mislim, ovi negativni su super, stvarno. Ne zna se koji je bolji od kojeg, mislim, gori od goreg. Ali eto, drago mi je za Mikija Manojlovića, on je doneo neku novu boju, neko razmišljanje. Bila mi je čast da radim sa njim.
Anegdota sa seta?
Bilo je toliko anegdota. Ne znam šta više bih smeo da ispričam. Uglavnom su to neki, na primer, zastoji pri pucanju i “Accidental discharge”. Ja sam veoma oprezan što se toga tiče i ne volim da vidim puno ljudi koji barataju oružjem, a ne znaju u stvari da li je to “safe”, da li je “metak u cijev”, što bi rekao Sparta, ali je bilo smešno. Ništa se strašno nije desilo, ali neke opasne stvari budu najsmešnije.
Neki potpuni haos! Eee! I kola neće da upale. I onda si kao:”Jaaaaao! Zaaašto?!” Znači, sve je bilo dobro i onda…i ništa. Tako neke gluposti. Uglavnom, gluposti.
zaključuje Vuk Kostić
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube
