Glumac Vuk Kostić je u toku prethodne televizijske sezone igra u dve domaće serije – Ubice mog oca (NOVA S) kao Aleksandar Jakovljević i Južni vetar (RTS) kao Sparta.
Vuk je za portal nova.rs govorio o ove dve uloge i povukao paralelu između njih.
Ubice mog oca su postavile neke standarde moderne, domaće serijske produkcije.
Kostić
Vuk ističe da je veoma zadovoljan reakcijama publike na seriju Ubice mog oca i da je najteže ustvari takmičiti se sa samim sobom. Za svog lika Aleksandra Jakovljevića kaže da ga razume jer želi po svaku cenu da reši slučaj.
O sličnostima sa svojim likom iz Ubice, Vuk je rekao:
Nemam tih vrsta fiksacije, ali razumem njegovu borbu i potrebu da reši slučaj jer smo obojica bili vezani za očeve.
Kostić je u isto vreme snimao i Ubice mog oca i Južni vetar.
Snimao sam danju “Ubice”, a noću “Južni vetar”. To je haos. Ne može čovek da zavrće šrafove u fabrici dan – noć, a ne da uči tekst, ne spava, slabo jede itd.
Prvenstvo su naravno imale “Ubice” jer je to glavna uloga i bez mene bukvalno nema kadra, u poslednjoj sezoni još i ima nešto malo, ali generalno ne. Bilo je teško snimati, ali hajde, želeo sam da probam.
Da pređe iz jedne uloge u drugu nije mu teško padalo: “Samo dođem, oni mi stave naočare i spuste mi oko i onda imam crnogorski dijalekat koji mi je u krvi, odrastao sam na primorju, i eto, to tako prođe.”
Šta je lakše snimati? Negativca ili dobrog lika?
Nevaljalci se uvek bolje provode. Njima je sve dozvoljeno, što si gori to je bolje. Pozitivac mora da pazi šta priča itd. Negativac može šta hoće.
Međutim, nisam smeo da budem prešarmantan u “Južnom vetru”, jer su i glavni likovi koji su takođe negativci šarmantni. Ne možemo svi. Đavo jeste šarmantan, inače ne bi bio đavo. Svi bi provalili da je đavo. Ali, nismo svi mogli da budemo prešarmantni.
Jakovljević je s druge strane pravi policajac, kao i njegova ekipa iz “Ubica”. Tamo smo na strani pravde, nevinih i na strani slabijeg. Zato narod i voli Jakovljevića.
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
