Ako se nekada uputite u malo duže putovanje našom zemljom pimetićete da postoje dve slike Srbije. Jedna koju svi vidimo i za koju verujemo da je ona prava, lepa, nasmejana i našminkana Srbija. U njoj su kao u staroj dečijoj pesmi kuće od čokolade i prozori od marmelade. I čini mi se da je većina nas navikla da živi u takvoj slici Srbije.
PROČITAJTE: HBO Max stiže u Srbiju i donosi premijere blokbastera iz 2021. godine
Međutim, potoji i jedna druga Srbija, na prvi pogled nevidljiva. Čovek ne mora mnogo da se zagleda da bi je video. Veće je pitanje da li želi da je vidi. Ne mora daleko ni da ode da bi je video. Ona je tu, u svačijoj blizini.
A takva Srbija nije lepa. Siva je i prljava. Pomalo i zaudara. Dugo se već o njoj ne priča. Njeni problemi kao da ne postoje. Kao da će ako se o njoj ne priča, ona sama nestati. Za nju pravda ne postoji.
Evo razmislite, koliko smo samo puta prošli pored nekog ko iz takve Srbije traži pravdu, u lepoj i nasmejanoj Srbiji, a da ga nismo ni primetili?
Ona postoji samo kada su neki izbori u pitanju, više nije važno ni koji. Tada joj se obećava bolja, blistavija budućnost, dok kada se cela predstava završi, ona ponovo padne u zaborav.
SAZNAJTE: Kako da (besplatno) pogledajte domaće serije na Arena Cloud?
Upravo o takvoj Srbiji u svom novom filmu govori reditelj Srđan Golubović. Film “Otac” je inspirisan istinitom pričom jednog čoveka, i njegovoj borbi za pravdu. Njemu je oduzeto ono “najsvetije” na svetu, nešto u šta ne bi smelo da se dira. Porodica i deca.
SAZNAJTE: RTS i PINK su odbili ovu seriju, a ona je postala HIT!
Film “Otac” baš kroz tu njegovu borbu, koja i dan danas traje, ustvari priča o svim ljudima koji žive u toj zaboravljenoj Srbiji, prepušteni sami sebi, da se bore za svoje parče neba.
Stvarni otac u stvarnoj priči je Đorđe Joksimović iz okoline Kragujevca. Njemu su nadležne vlasti oduzele decu uz šturo objašnjenje da ne može adekvatno da se stara u njima. On tada započinje svoju epsku borbu za njihov povratak. Zaputio se peške za Beograd da bi od Ministarstva za rad direktno tražio pomoć.
Srđan Golubović ga je tu i upoznao, razgovorao sa njim, i nakon toga je po sopstvenim rečima odlučio da njegovu priču ispriča na filmskom platnu. U tom trenutku film se odvaja od realnog događaja i realnog čoveka i postaje fikcija.
Đorđe je postao Nikola.
A Nikola koga maestralno glumi Goran Bogdan kreće na put dugačak 300 kilometara, put iz jedne u drugu Srbiju. Na tom putovanju on prolazi pored svih obeležja te zaostale Srbije. Fabrike su napuštene i uništene, ljudi bezvoljni i spremni na sve da bi iz nje pobegli. Na tom putu, samo na hlebu i vodi on sreće vukove koji mu se sklanjaju sa put i ljude koji su u svojoj nevolji i bezvlojnosti postali vukovi.
Na tom putu iskušenja on postaje skoro biblijski junak, bez svesti i namere da to bude. Čak se stidi toga. Ono što on želi je svoj život nazad.
Ovaj film nema srećan kraj. Ali ima nadu da će se baš zbog ljudi kao što je glavni junak ove priče te dve Srbije spojiti u jednu. Tek kada se to desi možemo se nadati lepšim vremenima.
Trejler za film OTAC:
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
