Tokom prošle nedelje na 48. izdanju Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji premijerno je pred gledaoce na veliko platno stigao naslov „Yugodrom“, u režiji Đorđa Stanimirovića, rađen prema scenariju Koste Peševskog. Film je, inače, od početka maja dostupan na striming platformi Apolon, koja je uz Contrast Studios glavna producentska kuća koja stoji iza ovog naslova.
Radnja ovog ostvarenja prati mladi zaljubljeni par, Alisu (Alisa Radaković) i Pavla (Filip Hajduković), koji su zajedno sa svojom prijateljicom Crvenom (Anđela Kribl) vlasnici hostela „Yugodrom“, koji je aranžiran u duhu starih jugoslovenskih stanova. Alisa je, kao student primenjene umetnosti, tvorac vizuelnog identiteta ove turističke atrakcije, dok je Pavle autor čitavog koncepta. Glavni zaplet počinje kada Alisa na svojoj diplomskoj izložbi upozna Vuka, biznismena stacioniranog u Londonu, koji pred troje prijatelja baca nepristojnu ponudu – otkup njihovog brenda. Ideali bivaju stavljeni na test pred naletom novca. Sa jedne strane su emocije i prijateljstvo, a sa druge materijalna korist koja im može rešiti mnogo toga, ponajviše finansijske probleme u koje ih je uvukao Pavlov otac Dragan, pasionirani kockar (Jovan Jole Savić). Međutim, Vuk pored fasciniranosti brendom pokazuje još veću naklonost ka Alisi, što otvara novi tok radnje ove priče…
Ostvarenje je u osnovi zamišljeno kao pozorišna predstava, budući da je scenarista Peševski „Yugodrom“ napisao kao teatarsku dramu. Trebalo je da uđe na repertoar jednog od beogradskih pozorišta u sezoni 2019/20. Međutim, pandemija virusa Covid – 19 je poremetila te planove, te je, nakon kratkog boravka u fioci, „Yugodrom“ zapravo dospeo na veliko platno nekih četiri – pet godina nakon što je napisan.
„Yugodrom“ u svojoj biti predstavlja lament pripadnika generacije Z nad vremenom u kom nisu živeli. U osnovi je opčinjenost i fasciniranost mladih generacija ka prošlim vremenima i razlozi koji do toga dovode. Svakome je najteže breme koje donosi njemu aktuelno vreme. Junaci ovog ostvarenja beže od svakodnevne jurnjave koje današnji život nameće i slobodu nalaze u objektu koji stilski pripada prošlosti. Međutim, njima upravo prošlost otvara poglede kojima žele da vide sadašnji trenutak. Ipak, pred prvim pravim iskušenjem, pogled počinje da se gubi u magli.
Scenaristički, film ima priličan broj interesantnih momenata – od provučene metafore na raspad Jugoslavije, preko razgranatih, a nepretencioznih višesmernih ljubavnih trouglova, do konstruktivnih porodičnih odnosa koji se nadograđuju kako film teče.
Sa glumačke strane, Alisa Radaković iznova demonstrira svoju dramsku stabilnost i moć transformacije u najrazličitije karaktere, te još jednom opravdava epitet glumice koja može odigrati najraznovrsnije uloge. Ovo je Alisi suštinski treća glavna uloga za manje od godinu dana, nakon „Čuvara formule“ i „Sunca maminog“, što samo po sebi govori u prilog činjenici da je jedna od najtalentovanijih glumica mlađe generacije. Ovde vrlo uverljivo donosi lik pomalo rasejane umetnice, nesigurne u svoje odluke, ali sigurne u svoj talenat. Vrlo je lep balans napravila tom razlikom između poslovnog i privatnog aspekta svog lika. Takođe, svojim upečatljivim facijalnim ekspresijama dodatno upotpunjuje emotivnu stranu karaktera kog igra. Filip Hajduković takođe ima zapaženu rolu. Njegov lik polako puca pod pritiskom kako film odmiče, što Filip gradi na sebi svojstven način, od velike samouverenosti na početku filma do (prikrivene) ranjivosti kada ideali počnu da se ruše kao kula od karata. Pohvale zaslužuje i upečatljiva debitantkinja Anđela Kribl u ulozi Crvene. Ona je postavljena i kao narator cele priče, te situacijama donosi viđenje iz svog ugla. Veoma izražajnom dikcijom upotpunjuje segmente svoje naracije. Emotivno su i njene scene bile veoma zahtevne. Njen karakter se nalazi na trzavici između zaljubljenosti u Pavla i sestrinske ljubavi ka Alisi koja ju je izvukla iz lošeg društva i zaposlila. U filmu nema mnogo uloga, svega desetak, ali su svi likovi višeslojni. Malo koji film sa striming servisa Apolon se može pohvaliti ovakvom pažnjom pri pisanju i izgradnji likova.
Filmu, sa druge strane, u pojedinim segmentima nedostaje dinamičnosti. Prisutna je i nefunkcionalna kamernost, ponajviše zbog vidno ograničenih produkcijskih resursa, budući da se film odigrava na veoma malom broju lokacija. No, ni to nije moralo biti preterano ograničavajući faktor, da je statičnost supstituisana odgovarajućom raznovrsnošću kadriranja, koje nije imalo dovoljnog zamaha, već je poprimilo veliku dozu monotonosti, a kojom bi pojedine scene još više dobile na svom emotivnom naboju. Evidentan je i nedostatak muzike u pojedinim scenama. Muzika je vrlo malo zastupljena u periodu od uvodne špice do druge polovine filma, a mogla je biti vrlo dobar suplement kojim bi se prevazilšlo, na momente, disfunkcionalno usporavanje filma i obogatila autentičnost likova i dramskih situacija. Ovako je to u pojedinim segmentima delovalo kao sirov, neobrađen materijal. Ukupno gledano, „Yugodrom“ je ostvario veliki deo svog potencijala. Sama njegova festivalska premijera je prošla vrlo zapaženo, te ga je na Letnjoj sceni „Danilo Bata Stojković“ u Vrnjačkoj Banji pogledalo preko 1300 ljudi. Ovo samo nagoveštava da smo dobili još jedan film koji je opravdano konkurentan da se nađe na bioskopskom repertoaru, što iskrene ljubitelje domaće kinematografije može samo da raduje. Dobili smo pitoreskni spoj melodrame, romantične komedije i komedije karaktera, čega nema u značajnoj meri na velikom platnu naših bioskopa. Može se dati ocena da je „Yugodrom“ koncept iz prošlosti, smešten u sadašnjost, kako bi dao doprinos za budućnost.
Autor: Darko Dumanović
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
