Biografska drama “Toma” ruši sve trenutne rekorde gledanosti u bioskopima dok vi čitate ovu recenziju filma o boemu Tomi Zdravkoviću.
Pogledali smo film “Toma” a sada vam do sitnih detalja donosimo utiske sa više nego neobične projekcije jednog domaćeg ostvarenja sa ovih prostora.
Često čujemo kada su u pitanju pozitivne kritike da je neki film maestralan, da su glumci odigrali ulogu svoje karijere, svog života. Međutim, takvi klišei neće biti u ovoj recenziji portala Tvinemania koji postoji već skoro deceniju sa vama.
Počećemo od glumca koji tumači glavnu ulogu, glumca Milana Marića. Marić je slikao jednu vrstu umetničko-filmskog portreta Zdravkovića i na svoj način doneo velikog boema čiji su hitovi i stihovi pesama vanvremenski. Niko od nas ne može znati kakav je on bio, možemo doneti jednu sliku i jednu verziju njega kroz prozor filmskog i umetničkog stvaralaštva. To je uspeo Milan Marić.
Glumac nije forsirao, sve je radio sa merom. Do izražaja je dolazila emocija, pogled i suza u oku koja je proizvela pravu “epidemiju plakanja” pri emotivnim scenama. Konekcija pogledom sa koleginicom Tamarom Dragićević, koja tumači Silvanu Armenulić, glavna je karika u lancu svih dobrih osobina ovog pravog bioskopskog hita.
SAZNAJTE: Ovi kultni domaći filmovi ove godine proslavljaju punoletstvo
Estetika pada u drugi plan, toliko da se Marićev golem plastični nos u vašim očima pretvara u sastavni deo glumčeve ličnosti iako je u više kadrova taj nos u pravoj “fijasko situaciji”.
Milan Marić nije zapevao u ovom ostvarenju, a u kožu Tome Zdravkovića ušao je i Aco Pejović koji je otpevao njegove pesme za potrebe filma. Ali kad smo kod muzike, ističemo pesmu “Ponoć” koja je isključivo nastala za potrebe filma a tekst potpisuju Željko Joksimović (ujedno i producent filma) i Predrag Živković Tozovac koji je, pre nego što je preminuo, sarađivao sa poznatim pevačem na muzici za film.
Kroz Tomine pesme učinjeno je nešto potpuno neverovatno. One su pričale priču filma, kroz svoj tekst, zvuk i melodiju pratile svaku scenu filma. Odnosi likova odrađeni su i obrađeni do onih najsitnijih detalja, njihove replike bodu pravo u metu.
Vremenski skokovi još jedan su novi aspekt koji do sada bioskopska publika nije mogla da gleda u domaćim ostvarenjima u ovolikoj meri. Tu su likovi koji su otišli, došli i ostali u Tominom životu i to sve u periodu od skoro tri i po decenije, od 1958. do 1991. godine kada je Toma preminuo.
Film odiše posebnom energijom, sa primesom melanholije ali i beznađa zbog poslednje godine Tominog života kada je izbio rat u Jugoslaviji. U
istoj godini, dve šokantne vesti za tadašnju javnost.
Sa naše današnje tačke gledišta, nepojmljivo nam je kako takva jedna zvezda može da ima tako buran i turbulentan boemski život. Slike u
savršenoj kompoziciji i redu daju nam našeg Tomu, našeg savremenika a opet nekoga iz tog toplijeg, kažu, boljeg vremena. Možda je to neka velika slučajnost da je to bolje, toplije doba otišlo zajedno sa Tomom Zdravkovića, a možda i nije.
Dolazimo do zaključka, to je topla, slatka, pomalo gorka priča o ljudskoj sudbini, životu, ljubavi, okolnostima, prećutkivanju, osećanjima, trudu,
talentu, muzici i ljudskim karakterima i porocima.
Film “Toma” uspeće da vas potpuno uništi, pa ponovo sastavi i ponovo uništi jer emocija koju nosi ovaj film prava je boemska, epohama i više
nego jedinstvena a opet svačija.
Definitivno je u pitanju svaka preporuka da se ode u bioskope i pogleda ovaj film. Ovim putem filmski portal Tvinemania želi da apeluje da se u bioskopskim prostorima i salama poštuju sve epidemiološke mere koje su na snazi u tom trenutku u vašoj zemlji.
Film će uskoro po svemu sudeći izvući svog 500.000 gledaoca pa to možete biti vaš vi!
Ocena filma: 10/10
Autor recenzije filma Toma : Kinopolis
Foto: Aleksandar Kujučev
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
