Pred gledaoce širom srpskih bioskopa je od 23. novembra dospeo debitantski celovečernji dugometražni igrani film rediteljke Suzane Purković, ostvarenje Pokidan, rađeno po motivima autobiografije Aleksandra Vuksanovića – Ace Lukasa, Ovo sam ja. Film Pokidan predstavlja prvi deo projekta koji je zamišljen kao trilogija, pri čemu je za sada snimljen materijal za prva dva filma.
Pokidan predstavlja sam upliv protagoniste Predraga Dragomirovića – Peđe Kovača (suštinski građenog prema Lukasovim crtama karaktera) u estradne vode ili mulj, kako je to ovim filmom percipirano, odnosno njegovo nesigurno, ali upečatljivo devijantno plivanje istim. Uloga glavnog aktera poverena je istaknutom pančevačkom glumcu Mladenu Sovilju koji je široj publici najpoznatiji po ulozi Drke u franšizi Južni vetar. Jedno od prvih zapažanja koje možete steći gledajući ovaj film je doza emocija kojom se Sovilj dao ovoj ulozi, prvoj nosećoj u njegovoj dosadašnjoj karijeri, uz onu u , sa aspekta šire publike, slabo ispraćenom filmu „Heroji“ Gorana Nikolića. Primetno je da je Sovilj oberučke prihvatio ukazanu šansu i izneo film na jedan zadovoljavajući način. Naravno, kao glavni akter, najprisutniji je u kadru tokom filma i suštinski predstavlja nukleus ovog projekta.
PROČITAJTE: Deca zla – recenzija serije
Film prati Peđin prelaz od rok muzičara do estradne zvezde, odnosno same početke njegove karijere. Sve ovo je prožeto uplivima likova iz raznih životnih sfera: od njegovih roditelja (vrlo dobri Radoje Čupić i Vesna Stanojević), drugara iz kraja, dugogodišnje devojke i kasnije supruge Nade (upečatljiva Marija Pikić), preko ljudi iz sveta estrade, među kojima se izdvaja lik hladnog menadžera Vanje (Ivan Đorđević Džudi), do ljudi iz kriminalnog i političkog miljea. Glavni zaplet filma počinje kada Vanja otkupi Peđin dug od zelenaša i presvuče ga u estradne odore, kada zapravo otpočinje njegovo moralno posrnuće i gubitak sistema vrednosti. Od ostalih uloga izdvajaju se Andrija Kuzmanović i Jovo Maksić kao redovni gosti splava Kovač (na kom Peđa počinje svoju pevačku karijeru), ljudi kriminalnog profila i njihov oponent Komandant, u interpretaciji nažalost prerano preminulog Mirsada Tuke. Jako kratku, ali vrlo efektnu ulogu ostvaruje i sve zapaženija Milica Janevski, koja se pojavljuje na samom početku filma u ulozi rok zvezde Ana Marije, u Peđinoj, iz moralnog ugla, svetloj životnoj fazi.
Ono što dodatno karakteriše Kovačev lik je činjenica da kod njega postoji konstantno kajanje, ali ujedno i neprestano ponavljanje postupaka koji su uzrok njegovog kajanja, tako da on suštinski postaje antijunak i neuspešni begunac iz svoje kože, što je Sovilj jako pristojno dočarao. Tako on zagazi u svet poroka svih mogućih oblika, a naznake promene karaktera, do koje ne dolazi završetkom prvog filma, pokazuje tek u situacijama kada je izgledno da može izgubiti najvrednije – porodicu.
PROČITAJTE: Objavljen trejler za film “Kafana na Balkanu – Pokidan” inspirisan knjigom Ace Lukasa
Pozitivna nit koja predstavlja glavnu vodilju kroz ovaj film je stvoren osećaj permanentne napetosti u iščekivanju sledeće scene, čime je zamaskirano dobrih 15-ak minuta prilično nepotrebnog materijala. Ono što još para oči je broj bespotrebno nabacanih likova čije neko dalje razgranjavanje i dublji upliv u film uopšte ne postoje, već su puki posmatrači koji su tu reda radi, te se stiče utisak kao da je na njih zaboravljeno ili u scenariju ili montaži, pa tek tako anemično i sporadično prođu kroz kadar. Takođe, pesme koje izvodi Kovač u filmu peva Lukas, te tako dolazimo u situaciju da Kovač jednim glasom razgovara sa ljudima, dok drugim peva. No, to samo po sebi i nije preterano problematično koliko činjenica da Sovilj ne artikuliše govornim organima baš najtačnije dok ide Lukasov glas, što je posebno primetno. Takođe, scena Kovačevih bahanalija ima više koje su sadržajno iste, samo sa drugim akterkama, pri čemu su jedna, eventualno dve apsolutno dovoljne da se stekne kompletna impresija, dok su ostale čisto preterivanje čemu ovaj film nepobitno teži. Sa druge strane, film ima i svojih vrlina. Kao što rekoh, konstantno održava napetost situacije i ima tu produženu nit koja drži gledaoca u neizvesnosti i drži mu pažnju većim delom filma na vrhuncu. Osim toga, Sovilj i rediteljka Purković su posložili glavni lik tako da nam je u isto vreme i dovoljno simpatičan i u dovoljnoj meri antipatičan, u zavisnosti od situacije, tako da je ta manipulacija glavnim karakterom prilično uspešno prošla. Film ima, kako se da primetiti, višak viškova, a manjak manjkova, ali je opet u dovoljnoj meri pitak za publiku. Ima tu ozbiljnih elemenata zanimljivosti sadržaja, ali se stiče utisak da bi još efektniji bio da je nekih 20-ak minuta kraći, čime bi izbegao utapanje u sopstvenu senku besmisla. Predstavlja jednu urbanu, većim delom dinamičnu priču sklonu hiperbolistički postavljenim situacijama. Doneo je u našu kinematografiju debitantski dugometražni igrani film jedne mlade rediteljke i reklo bi se najvažniju ulogu u dosadašnjoj karijeri veoma dobrog Sovilja. S obzirom da mu je premijera bila neposredno pred Lukasov koncert, pogledalo ga je 20-ak hiljada ljudi već tada, ali sa druge strane, pored aktuelnog domaćeg bioskopskog hita, Bjelogrlićevih Čuvara formule, kao i nedavno pridošlog epskog spektakla Ridlija Skota, filma Napoleon, objektivno je teško da će uspeti da ostvari značajniji bioskopski rezultat.
Autor recenzije: Darko Dumanović
Foto: Hype production
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
