U filmu “Ko Živ, Ko Mrtav” srpska kinematografija donosi nešto potpuno neočekivano – originalnu Buddy Cop komediju koja će vas osvojiti svojim humorom, akcijom i neobičnim dvojcem detektiva. Ovo ostvarenje nudi osvežavajući pogled na srpski film, kombinujući crni humor i uzbudljivu radnju na način koji će vas držati zainteresovanim od početka do kraja.
Izvorni naslov: Ko živ, ko mrtav Žanr: komedija Reditelj: Rade Ćosić Scenario: Rade Ćosić i Marko Backović Producentske kuće: Telekom Srbija, Apolon, Cinemashina Glavne uloge: Rade Ćosić, Stefan Jevtović, Milan Vasić, Ljubomir Bandović, Dragana Mićalović, Tijana Pečenčić, Petar Zekavica
Radnja filma (zvaničan sinopsis filma):
PROČITAJTE
Trivan i Zeljo su par beogradskih detektiva za ubistva, koji se suočavaju sa svim stvarima sa kojima se susreću tipični policajci na filmu – mafijaškim bosom, čudnim osumnjičenima, još čudnijim doušnicima i na kraju ubistvom devojke, koja je bila umešana u neke čudne, mračne priče, čije ubistvo žele da zataškaju svi oko njih, dok oni idu srcem napred kroz istragu. Zvuči kao nameštaljka ? Pa i jeste…
PROČITAJTE: Rade Ćosić otkriva detalje o novom filmu “Ko živ, ko mrtav”: Pionirski pogled na žanr akcione komedije!
Recenzija filma
Radnja filma prati dvojicu inspektora, mladog, ali ujedno i prekaljenog Trivana (Rade Ćosić) i njegovog mladog kolegu željnog dokazivanja Zelju (Stefan Jevtović) u njihovom rešavanju slučaja ubistva mlade devojke.
Na prvi pogled, deluje vam kao klasičan zaplet srpskog filma / serije poslednjih 10-ak godina? E, pa, na vašu veliku sreću, sasvim je suprotno od toga. Žanrovski se ovaj film može okarakterisati kao tzv. Buddy Cop, odnosno akciona komedija koja prati dvoje ljudi veoma različitih i sukobljenih karaktera koji su primorani da rade zajedno, najčešće na rasvetljavanju neke istrage, pritom učeći jedan od drugog, što predstavlja pravo osveženje na našem filmskom podneblju.
Uvodni minuti filma nas upoznaju sa karakterima dvojice glavnih protagonista, Trivana kao parodiju na predstavnike tzv. ulične škole i Zelje, momka poteklog iz brdskih predela Crne Gore. Za prvi smeh na projekciji bilo je dovoljno videti ih zajedno u kadru, u sceni u kojoj Trivan izvlači pištoljem Zelju sa partije pokera, usput cevčeći tetrapak čokoladnog mleka. Dobijaju naizlged jednostavan slučaj, ritualnog ubistva mlade devojke, za koji se još dobrovoljno prijavio navodni počinilac i za koji svi smatraju da je rešen, ali ne i dvojica protagonista. Započinju sopstvenu istragu u koju se vremenom upletu podzemlje, striptizete, žene – mačke, ali i vrhuška gradske vlasti.
Kao što u sinopsisu filma piše, sve deluje kao nameštaljka – što i jeste. Počinje jurnjava sa kriminalcima u kojoj pratimo njihove avanture po raznim mestima, od striptiz kluba, preko utakmice u Areni, sve do zatvora.
Što se humora tiče, o ukusima se ne raspravlja, a pogotovo o ukusima za humor, ali je moj lični utisak da humor u filmu nije usiljen, čega sam se, moram priznati, blago pribojavao, s obzirom na tendenciju kolektivnog bežanja naše kinematografije od komedije kao nama, kroz istoriju filma kod nas, najbiližeg žanra, u poslednje vreme. U humoru, kao i celom filmu, po mom mišljenju, prednjači debitant Stefan Jevtović, koji daje sjajnu harizmu svom karakteru, kako vizuelno, tako i replikama i glavni je nukleus humora u filmu.
Žanrovski, naravno, ovaj film ima određenih manjkavosti, rupa u scenariju, reklo bi se da ni ne zaokružuje sve linije priče, čak i da su određeni karakteri samo puki posmatrači koji su anemično prodefilovali kroz film, budući da je sav akcenat na dvojcu glavnih karaktera, ali spram cilja za koji je rađen, a to je, reklo bi se, pre svega komercijalni uspeh, mislim da će ovaj film savim solidno proći u bioskopima, budući da se na projekciji publika propisno ismejala, s obzirom da je crni humor jako lepo stilizovan i doziran, bez nekog preterivanja, pa je prijao i meni kao nekom ko nije preterani ljubitelj istog.
Takođe, zapaženu rolu ostvaruje i Milan Vasić, koji svakoj svojoj ulozi udari neki svojstven pečat i obeleži je na uvek različit način, kao Savu Lađarskog u „Konjima vranim“ ili U-Džejla u „Pevaj, brate“. Doduše, ovde mu publika verovatno neće upamtiti ime lika, što ruku na srce nije ni važno za sam film, ali hoće gestikulaciju pri izgovaranju svake replike.
Vredi pomenuti i ženske karaktere u ovom filmu, Draganu Mićalović i Tijanu Pečenčić na prvom mestu koje nemaju tako velike uloge, ali su njihovi likovi tako napisani i odigrani da daju filmu na dinamičnosti.
Vidimo i scenaristički pomak Radeta Ćosića u odnosu na njegov scenario za „Ekipu“, pri čemu bih istakao da se vide elementi saradnje sa Dimitrijem Vojnovim koji je uticao na završnu verziju scenarija, kako sam pročitao, budući da mi je film u određenim momentima bio na tragu „Malog Buda“, kao verovatno najboljeg crnohumornog filma u nas, nastalog upravo iz pera dvojca Vojnov – Bećković.
Sve u svemu, dobili smo jedan dinamičan, više nego pristojan crnohumorni film koji vredi pogledati. Valja napomenuti da je film za sada prošao sjajno kod festivalske publike, budući da je osvojio prvu nagradu publike na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji, kao i da je velika letnja pozornica koja nosi ime legendarnog Bate Stojkovića, a prima nepunih 1400 gledalaca, bila ispunjena gotovo do poslednjeg mesta na istom festivalu. Takođe je Jevtović dobio nagradu „Marko Živić“ za najboljeg glumca debitanta na navedenom festivalu, kao i nagradu publike za najboljeg glumca prve večeri na Filmskim susretima u Nišu.
Da rezimiram, ako želite da provedete jedno zanimljivo bioskopsko posle podne, da se nasmejete, a ujedno i ispratite interesantnu akcionu radnju, upotpunjenu dobrom montažom za naše uslove, onda vam toplo preporučujem da pogledate ovaj film.
Autor recenzije: Darko Dumanović
Foto: Marko Arsić
Izvor: TVINEMANIA
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
