Jojo Rabbit: Teško je, kao član publike, zamisliti komediju o jednom o najistaknutijih svetskih horora i surovih vodja: Holokaustu i Adoflu Hitleru. Postoji nekoliko političkih satiričnih filmova koji plešu na granici edukativnog i zabavnog i uvredljivog i neprimerenog, ali Jojo Rabbit deluje kao otvoren pogled na Treći Rajh.
Radnja se dešava usred nacističke Nemačke, gde se Džodžo (Roman Griffin Davis) desetogodišnjak trudi da bude najbolji nacista kako bi mogao da učini svog imaginarnog priajtelja Adolfa Hitlera (Taika Waititi) ponosnim.
Film dobija na težini kad Džodžo otkrije da njegova majka Rouzi (Scarlett Johansson) skriva jevrejsku devojku na njihovom tavanu. Upoznaje devojku Elsu (Thomasin McKenezie) i tu mu nastaje dilema, jer mu se predrasude savijaju i njegova agresivna odbrana se ruši i ustupa mesto leptirima – i metaforički i doslovno.
Lik Džodžo-a je veoma srčan, dok publika posmatra borbu mladića koji samo pokušava da uradi ono što smatra ispravnim. Kako mu i sama Elsa u jednom trenutku kaže: “Nisi nacista, Džodžo. Ti si dete od deset godina koje voli da se oblači u smešnoj uniformi i bude deo kluba.”
Nešto između – vodič kroz mentalitet Beograda (RECENZIJA)
Promena tona dolazi kada se film prestane fokusirati na to da bude blesav i smešan i umesto toga prikazuje realnu situaciju. Činjenica da je Džodžo toliko bio zahvaćen nasilnim i zlobnim načinima rata i propagande zaista nije shvaćena dok Džodžo ne počinje istinski da otvara oči.
Publika će pratiti njegov lični rast dok otkriva paralele propagande i ponašanja ispiranja mozga u tadašnjem društvu.
Pratite nas i na društvenim mrežama – Facebook, Twitter, Instagram, Youtube.
