Nekto bješe Strahinjiću Bane,
Beše Bane od malene Banjske,
Od malene Banjske kraj Kosova,
Da takvoga ne ima sokola…
Sa imenjakom Banović Strahinjom sam se upoznao u detinjstvu. Prvo kroz epsku pesmu a onda i kroz film. Odmah sam ga zavoleo. Zato ovo nije recenzija,već tekst pisan više srcem nego rukom, trudeći se da zardžim bar trunku objektivnosti.
Radnja nas vraća u godinu pre Kosovskog boja i mi upoznajemo Banović Strahinju, srpkog viteza, čoveka punog čojstva i junaštva. On odlazeći kod tasta starog Jug Bogdana i devet šura, devet Jugovića u Kruševac, svoje dvore ostavlja nezaštićene, što koristi strašni i samovoljni Vlah-Alija, odmetnik iz careve vojske. On sa svojom silom malenu Banjsku pohara,a vernu ljubu Strahinjinu odvodi sa sobom.
Pred nama se otvara prizor u kom strašni Vlah-Alija nju ne uzima na silu, već se prema njoj ophodi sa puno ljubavi i pažnje. Njegova unutrašnja borba, zbog kojeg ga bar ja ne vidim kao čistog negativca, između te ljubavi i slobodno mogu reći časti koja mu ne dozvoljava da bude sa njom, se rešava tako što ljubav pobeđuje i on zbog toga rođenog brata nabija na kolac.
Strahinja sa druge strane vodi svoju duboku borbu. Ne dobivši očekivanu pomoć od tasta starog Jug Bogdana i devet šura, devet Jugovića, on sam odlazi da spase svoju ljubu svestan da se upušta u neizvesnost ali čvrsto rešen da ga na tom putu ništa neće sprečiti. Prolazeći kroz Tursku vojsku prerušen u carevog deliju on nalazi čador Vlah-Alije spreman na borbu. Ona prepoznavši ga, uplašena za svoj život Vlah-Aliju budi govoreći mu da to nije carev delija, “već moj gospodar Strahinjiću Bane, Ja poznajem čelo kako mu je, i pod čelom oči obadvije, i njegova oba mrka brka”.
Epski dvoboj Strahinje i Vlah-Alije je kulminacija celog filma. Borba je neizvesna, obojca su vešti i jaki. Tada prisustvujemo nečemu zbog čega je ovo ostvarenje toliko važno. Kako se borbi ne nazire kraj, isrcpljeni Strahinja i Vlah-Alija u pomoć dozivaju Anđu, vernu ljubu Strahinjinu, da ona odluči kome će pomoći. Uplašena da će ako Strahinja pobedi nju kazniti u skladu sa tadašnjim običajima, vađenjem očiju, ona pomaže Vlah-Aliji i mačem udara Strahinju. Međutim to nije dovoljno i on poslednjim atomima snage bez oružja savladava Turčina.
U Kruševcu u koji je odvodi, otac i braća su spemni da joj sude i tada vidimo svu veličinu Strahinjine ličnosti. On dovodi u pitanje moralne norme tog vremena i svojoj ženi oprašta neveru.
Gledajući ovaj film kao dete, prvo sam se oduševljavao scenama borbe, da bih kako je vreme prolazilo shvatao težinu ovog dela. Epske pesme i filma. Sva tri glavna lika ostvarenja, Strahinja, Alija i Anđa, ona je takođe jedan od ključnih likova, ako ne i kljućni lik, u borbi pre svega sa svojim unutrašnjim bićem žele da pronađu svoj spas. U toj borbi, ipak prednjači Banović Strahinja baš zbog odvacivanja svega što se tada smatralo pravednim i moralnim, shvatajući da je ljubav jača od svega.
I zaista “pomalo je takijeh junaka, Ka što beše Strahinjiću bane“.
